repeticije
četvrtak, 12.04.2012.
Pripravnici
Nije baš jasno kako si je naš uvaženi hematolog koji je kadrovskom križaljkom nove garniture vlasti završio u minskom polju radnih odnosa i mirovinskog sustava, dozvolio da medijskom halabukom otkriva toplu vodu? Kad bi netko detaljnije provjerio u postojećim propisima, vjerujem da bi i sada negdje našli odredbe o PRIPRAVNICIMA i pripravničkom stažu. Jest da je to institut još iz vremena prošle države ali koji je koliko se sjećam, normalnije regulirao okolnosti prvog zapošljavanja.
Nova ili ispražnjena radna mjesta popunjavana su putem natječaja; da bilo je i onda i nepotizma, klijentelizma ali su svi nekako dolazili do prvog radnog mjesta i pripravničkog statusa. Pripravnički staž je trajao prema stručnoj spremi, tri šest ili dvanaest mjeseci, plača je bila manja za trečinu i nakon položenog stručnog ispita sklapao se ugovor o radu na neodređeno vrijeme. Čista naučna fantastika! Danas se eto nudi rad bez ikakve naknade, te nekakva ponižavajuća sića od same države, doprinosi od poslodavaca. Jesmo li mogli bolje zabrljati stvar, ili ekipa iza uvaženog hematologa nije odradila svoj posao.
Ma sve je jasno! Mladim ljudima poslije završenog školovanja ova država mora omogućiti stjecanje prvih radnih iskustava u struci, branši kako hoćete, za koju su se školovali, ne bilo gdje bilo kako, robovski besplatno ili za neku naknadu koja pada s neba. Urazumimo se, radi se o prevažnom trenutku za daljnji život i karijeru. Tu petljanje kakvo se nudi, ne bi smjelo proći. To je pitanje vezano sa općim stavom prema stručnosti i radnom iskustvu; radnom stažu. Dobro znamo da za hvatanje dobrog zaposlenja, položaja i danas treba partijska iskaznica ili neki „barba Luka“. Kad je netko stručan i lajav prolazi ko Ferdelji. Svako radno mjesto pa i ona šefovska imaju,ili bi trebala imati opis i popis poslova, potrebnu stručnu spremu i godine staža na određenim poslovima. Kao što rekosmo čista fantastika! Kome to treba, ako je čovjek half u našoj ekipi, kako misli gospon Čačić.
Poduzetniki su posebna prića. Treba ih razmeti, jedva se drže nekak na površini. Firme koje su oduvek bile i poznati brendovi im propadaju i kak bi oni mogli pokrenuti nekaj i zapošljavati mlade ljude, pokretati nekakve cikluse. Možda bi im bilo lakše preživeti da prava radnika konačno budu svedena na nivo prava radne snage Kine ili Afrike i da onda konačno postanemo konkurentni. Da to je jedino rešenje. Svu smo industriju odavno uništili da bi sad mogli premeštati proizvodnju daleko na istok. Pripravniki za 1600 na mesec pa tako nekoliko puta po dve godine. Krasno. Naši bi menageri nadalje odfleksibilizirali nove kontingente radnika na državne jasle pa bi i m opet bilo malo lakše; ne bi kasnili s plačama, stigli platiti dugove državi i bili i dalje jako pametni kad ih Hlo pozove na telku. Naravno za neko funkcionalno tržište rada treba imati obadvije strane; radnike koje otpuštamo i nova radna mesta koja čekaju kandidate za zaposlenje. Tu je u igri najelementarnija matematika. Popustili smo i pomakli dobnu granicu za odlazak u penziju. Treba samo izračunati kolko mladih ljudi bude zbog toga teže došlo do posla, dok starci budu na bolovanjima čekali godine za penziju. I tak dalje, i tak dalje, problemi su sve samo ne jednostavni a za tak nekaj gospon ministar treba imati stručnu i odgovornu ekipu, koja se za sad nije baš iskazala. Grampa ili Dedek kak hoćete.
nedjelja, 01.04.2012.
Zanovetanja
Okey krećemo danas na cvjetnicu, u oživljavanje jednog davno zaboravljenog bloga. Prihvatili smo da u dogledno vrijeme dignemo dvadesetak postova uobičajene zagrebačke spike koje i onako ima premalo. Pitali me nedavno kaj su to „zagrepčani“? Nema tu mistike. Svatko tko je rođen u Zagrebu, živio, odrastao tu u zagrebačkoj sredini, u Centru ili na Trešnjevki svejedno ima taj filing negdje u sebi, i bez greške to prepoznaje u drugima. I spika; niš posebno, onak kak govorimo svaki dan. Bez potrebe da govorimo točnije ispranije na način koji bi bio manje domači.
Za početak o politiki naravno. Prvi potpredsenik je lepo rekel da bi svi trebali izajti iz socijalima ili tak nekak? Mogli bi sa tom tezom i složiti, ali kaj je zaprav gospon Čaćić mislil?
Dobro budimo ozbiljni. Tko? Radnička klasa ili bar oni rade a plaća kasni mesecima ili opće ne dolazi. Nikak da zaborave doba kad su plaće dolazile na vreme, jamaca za kredite bilo ko u prići, zdravstveno, školovanje ina faksu besplatno, zaposlenje zabezecirano bez problema, liste društvenih stanova i ko zna kaj još? I to još sve zamislite u samoupravnom socijaizmu, diktaturi proleterijata „kažu“ zločinca Josipa Broza.
. .Poduzetniki iliti menađeri svega onoga što dosad nije uništeno,lagano su skliznuli iz socijalizma u našu „prvobitnu akumulaciju kapitala“ , priskrbili si masne menađerske ugovore sa slasnim zaštitnim klauzulama, barem tam gdi nije sve uništeno i opljačkano, i nastavili, prav ima Čačić, poslovati ko prije. Jedno sveto pravilo u socijalizmu, barem u poslovanju je glasilo; Ne talasaj! Tak dugo dok sve ide kak ide dobro je, i nema potrebe istrčavati, probati nekaj novoga, boljega, nove
projekte kaj god. Ak vam vlast oprosti koji put porez, koji put doprinose nemate se kaj brinuti. Ko poznata faca sa telke pričate o potrebi fleksibilizaciji otpuštanja, a onda pa nije nekaj u redu sa plaćenim porezom, pa plaće kasne i na koncu cela firma ode u stećaj. Valda je na to mislil gospon Čačić. Čisti socijalizam! Zaprav treba se pitati kakve to poduzetnike imamo? Kolko imamo pravih iskusnih operativaca sa znanjem struke i iskustvom u vođenju takvih velikih sustava. To se zna ili bi se trebalo znati i uzimati u obzir iz usmene predaje, svake firme, svakog sektora , realne proizvodnje, ali i javnih poduzeća, a zaprav i u nomenklaturi aktualne vlasti. Kak je neko već rekel, mali smo narod i naši resursi mali da ne velimo mizerni. Svi jedva plivaju sa nosovima iznad vode. Da bi se spasili svi bi radnička prava spustili na nivo recimo kineske radničke klase a kad i nije dovoljno najlakše bi bilo dio šljakera prebaciti na državne jasle. Autizam poduzetnika kad predlažu fleksibilizaciju je fascinantan. Tržište je ak se dobro sečam dvostrani mehanizam. Ak otpuštamo nepotrebne šljakere na drugoj strani moramo imati ponudu novih nepopunjenih radnih mjesta, da dotični ne završe na budžetnim stavkama za beznadno nezaposlene ovak ili onak. Tu se radi o elementarnoj matematiki. Ko i sa produljenjem dobne granice za penzije. Kolko bude starih i izraubanih na bolovanjima čekalo odlazak u penziju tolko bude manje zapošljavanja mladih koji traže prvi posel. Najobičnije zbrajanje i množenje. Za sve to bi trebal gospon Čačić da i u tu baruštinu pusti par štuka, da i tu rastera taj socijalizam, ak zna, ak smije, ak može. Naravno treba se prije toga dogovoriti sa pravim gazdama Hrvatske i onda pametno odlučiti kome može stati na žulj, kome ne, bar za sada.
Vražji je taj socijalizam trebalo bi ga sterati i iz nomenklature vlastite ekipe koja je na vlasti . Znamo frka je velika, treba delati kak se to lepo govorilo v socijalizmu bez slobodnih strelaca, ali bez onih koji znaju znanje i mogu preuzeti odgovornost ništ od svega. Pored svih klientelističkih i partijskih obaveza treba znati okupti stručne ekiipe, timove pojedince na nižim razinama ministarstava, službi, agencija koje i onako moraju odraditi gotovo sve poslove. Tu je uvijek prisutna opasnost da zbog socijalizma zanemaruju (ako već nisu rastjerani) oni sa iskustvom i znanjem. Svaka mlada ili mladolika faca iz nomenklature na vlasti je tek netko ko tek treba steći iskustvo i znanje i stvarno se dokazati. Trebamo gotove projekte veli gospon Čačić. Ak je tak valda več sad desetine i desetine, pravnika inženjera, koji znaju posel već ubrzano rade. To je smisao svega, vlada bu na osnovu tih poslova donosila odluke, rezultate bumo vidli negdi na jesen.
Za kraj ovog posta još nekaj o gosponu Čačiću, ljudi pa nije od jučer! Hrval se več onda sa socijalizmom i preživel. Da ima i kratki fitilj takaj. Teško bi bilo svakom preživeti sva ta dobacivanja jata novinarskih dama za koja se onda tvrdi da su ozbiljan reporterski posel. Znam teško je i njima treba s nečim popuniti termine, minutažu, članke i rubrike. Zato i ima toliko, ja bi rekel politićkog trash-a. Kome je to presudno kak je gospon Čaćić arogantan i nepristojan. Da ne citiram Mao- ce- tunga i sentencu o mačkama, treba ipak pričekati jesen i rezultate. Toliko za sad Grampa ili Dedek kak hoćete.
